Provjerena snaga "Goniča zmajeva": Ima načina da se sve popravi

"Povijest nije učiteljica života, već izgovor psihopatima za bešćutno kršenje ljudskih prava, a sve u svrhu zadovoljavanja političkih i teritorijalnih interesa - u ime boga Novca."

                                                                                                      Lari Šeta

 https://gkr.hr/Magazin/Prikazi/Provjerena-snaga-Gonica-zmajeva-Ima-nacina-da-se-sve-popravi

 

 

  :: opširnije :: 

Vode! Vode!

    "Kada bi se duša mogla vidjeti, bila bi to prekrasna lelujava tvar s platinastim sjajem u tirkiznim svitanjima. Voda. To je dio naše osobnosti i fluida. Njeno rasipanje nije ništa drugo nego naše nestajanje u modrom vihoru kapi. Tako se vraćamo tami. Njeno uništavanje, zagađivanje i trošenje bez svrhe sotonski je odnos prema nečemu što je rajska tvorevina. Ona nas čini jedinstvenima s drugim bićima. Sva bića na svijetu sadrže vodu i vjerujem da je barem jedna njena molekula, koja je sad u meni, bila u nekom cvijetu. Ona nas povezuje sa svim živim bićima. Izravno nas povezuje i s mineralima, Svemirom, a napose s oblacima koji su negdje između nas i Njega, koji su oduvijek pobuđivali zanimanje i maštu te izazivali svojom veličanstvenošću, ljepotom, veličinom, pa čak i bojom istovremeno i strah i ushit. Očaranost njihovom ljepotom i gibanjem postojala je još kad su naši preci živjeli po načelima ljubavi i potreba."

                                                                                             Rajko Pavić

                                                                                             Poduzetnik: mjesečnik za poduzetnike i                                                                                                                           menadžere, travanj 2022.

 

  :: opširnije :: 

Božićni šoping

     "Jakov nije mnogo obilazio trgovine. Kupovao je rijetko, gotovo nikad u to doba godine, a ako je i kupovao, kupovao je u centru grada. Stoga je, kad je ušao u šoping-centar, ostao zaprepašten. Čim je zakoračio unutra, zagušila ga je zvučna i vizualna agresija. U trgovini je brujalo od monotonog ljudskog žamora. Sa svih je strana dopiralo resko piskutanje Jingle Bells, We Wish You The Merriest i drugih božićnih pjesama, a to piskutanje proizvodile su desetine aparata na baterije, lutaka, saonica, sobova, robota i vatrogasnih kamiona. Čitav prostor bio je zagušen jednoličnim treperenjem bljeskalica i svjetiljki koje su poput slapova padale s terasa, stropova i izloga. Jakov je osjetio da mu pred očima svjetluca. Na sljepoočnici je osjetio tup migrenski bol.

      Šoping-centar bio je prepun ljudi. Glavinjali su okolo poput lakomih životinja, baš kao da je taj dan posljednji dan nakon kojeg se trgovine više nikad neće otvoriti. Obitelji su se vukle zajedno, poput čopora, tegleći za sobom vreće i kese pune cipela, odjeće, igračaka i hrane. U vrećama i kesama primjećivao je tu i tamo natruhe sadržaja: kutije cipela, vitke svijećnjake, staklenke majoneze, repove sušenog bakalara. Promatrao je lica ljudi u žurbi, nemilosrdna, mrzovoljna, fokusirana na taj odsudni, posljednji grabež. Gledao je uokolo, istinski osupnut, i pomislio da nikad - čak ni u ratu - nije vidio ljudsku vrstu da je pala niže."

                                                                                                         Jurica Pavičić: Crvena voda

                                                                       

  :: opširnije :: 

Evet-efendija

“Postoji priča da je na dvoru nekog sultana bio naročit činovnik čija je titula glasila: evet-efendija. Njegova jedina dužnost bila je „da klima glavom u znak odobravanja na sve što sultan kaže.”
 

                                                                                                 Ivo Andrić: Znakovi pored puta

  :: opširnije :: 

Pijev život

"Ako mi, građani, ne pomažemo svojim umjetnicima, onda svoju maštu žrtvujemo na oltaru sirove stvarnosti i naposljetku ne vjerujemo više ni u što i sanjamo bezvrijedne snove."

                                                                                                                                Yann Martel

  :: opširnije :: 

Dubravko Jelčić, akademik

Ćutim... kako kuca... srce

        U doba o kojem vam govorim radije sam sklapao poznanstva s pticama nego s knjigama. A mogao sam uhvatiti koju god sam htio, ptice kao da su same letjele k meni. Uhvatim tako mladoga kosa, vršak prsta uvučem u njegovo meko pahuljičavo perje i ćutim na tankoj opni jagodice, kako kuca jedno malo, živo uznemireno srce. Nijedna knjiga na svijetu ne bi mi mogla reći što mi je govorilo takvo prestrašeno malo ptičje srce. U knjigama je premalo žežene zbilje, spoznao sam ubrzo; premalo žive vatre života. Previše žonglerstva i afektacije, previše izmišljenih problema koji - barem onako kako su najčešće postavljeni - nikoga ne tište pa prema tome i nikoga ne uzbuđuju. To je moje mišljenje, ali ja nipošto ne tvrdim da sam u tome kompetentan sudac. Zato i govorim samo svoja zapažanja. Mnoge su me knjige odbijale svojom hladnoćom i kabinetskim instrukcijama, koje su doduše bile moguće, ponekad zanimljive, pa i dopadljive (ako baš želite da i to priznam), ali i ništa više od toga...

  :: opširnije :: 

Ksaver Šandor Gjalski

    Dašto, moram da priznam, da nisam bio veseo, jogunast i pustopašan već po svojoj ćudi. Bio sam već kano mali dječarac veoma ozbiljan, uvijek zamišljen, bez mnogo dobre volje, a prilično odan ruganju. Meni se već kano djetetu gotovo prokazivale teške i žalosne strane života, kano da sam ih naslućivao i predosjećao pa kao da sam imao oštro oko za svu tu bijedu i grdobu ljudsku i nedoglednu njezinu smiješnost. Stoga sam bio neveseo, gotovo žalostan dječarac, kojemu se nisu sviđale igre malih sudrugova, već sam se najradije sam prepuštao svojim mislima i svojemu maštanju. Zato sam veoma, veoma rano grabio za knjigom, pak najvolio čitati i čitati. I te knjige bile su glavni uzrok, da se nisam u školi odlikovao kano izvrstan đak, nisam bio eminens, kako je moj otac želio, ili, kako smo mi onodobni đaci govorili, "odlikaš". Školskih knjiga naime nisam dospijevao uzimati mnogo u ruke, toliko sam gubio vremena čitanjem drugih neškolskih knjiga. I da nisam imao zbilja "dobru glavu", kako su mi govorili moji instruktori, ja bih bio u školama zlo prolazio; no ovako bilo mi je dosta, što sam pod instruktorovim satom naučio pak sam svake godine s prvim redom prošao i nisam izgubio niti jedne godine, ma da sam uistinu jako zanemarivao školske lekcije. Ali moram kazati, da sam ipak mnogo i mnogo više znao no što su moji profesori tvrdili. Oni su, barem filolozi, bili uvjereni, da sam slab u njihovim predmetima, dakle glavno temeljeći svoje uvjerenje, što sam "gospodsko" dijete. Da krivo ne tvrdim, pokazuje mi polaganje ispita zrelosti. Tu je moj profesor latinskoga jezika dao mi prema slabom mom radu, da čitam i prevedem Tita Latvija. Ja sam pročitao i odmah upravo izvrsno preveo. Povjerenik maturalni, vrijedni naš Janko Jurković, gotovo se trgnuo i preda mnom pozvao profesora na red radi njegove klasifikacije, pa odredio, da mi se Horacije dade na prevođenje, a kad sam i to veoma dobro preveo, sam je vlastoručno ispravio slabi red.

                                                                                                                                               Rukovet autobiografskih zapisa               

  :: opširnije :: 

Ante Starčević

"I dok svatko gleda da dobiva što više, ne pazeći na pravicu; dok se jadnici moraju natjecati za zalogaj kruha; dok stroj bogatu služi a siromaka tare; dok je hrpa siromaka a razmjerno rukovet bogatih; dok ne ima vjere, ni ljubavi, ni umjerenosti, nego dok svatko bezobzirno nastoji uživati što više može - dotle budi kakovo raspravljanje i popravljanje društvenih odnošaja mora biti prostom sanjarijom.

Za popraviti druge, treba da svatko sebe popravi, pa da svi složno nastoje po pravici popraviti međusobne odnošaje."

Hrvatska 28. IV. 1890.

  :: opširnije :: 

Ćiril Patešić: Genij s našeg kamenjara

"U takvoj općoj situaciji u Lici gotovo jedina napredna snaga bilo je napredno svećenstvo. Skoro jedini prozor u svijet i u ono što se u svijetu zbivalo bila je - knjiga. I Nikola Tesla je od najranijih dana ne samo, obično rečeno, čitao, nego upravo "gutao" knjige do kojih je dolazio, tako da je njegovu strast za čitanjem otac najenergičnije morao obuzdavati."

  :: opširnije :: 

Erich Maria Remarque

“Nije velik onaj čovjek koji mnogo zna, nego onaj koji je mnogo razmišljao.” 

  :: opširnije :: 

Nina George: Mala pariška knjižara

"Ima knjiga koje su napisane za samo jednu osobu."

  :: opširnije :: 

Školska mudrost

Statistika je točan zbroj netočnih podataka! :)

  :: opširnije :: 

Zašto više nema opasnih rock-bendova?

"Ako i u nas rock "na životu" održavaju "starci", to ne znači da su estrada i turbo-folk kvalitetni i avangardni, a i globalno je današnja pop glazba bljutava i bezlična te svedena samo na vizualni dojam."

                                                                              Aleksandar Dragaš, glazbeni pisac, rock kritičar i novinar

 

 

  :: opširnije :: 

Pavao Pavličić

           Što takvo otkriće uopće može promijeniti? Zar ne živi u siromašnoj, jadnoj i barbarskoj zemlji - iz koje ne može pobjeći, jer je stručno vezan za jezik - gdje svi povijesni dokumenti neizbježno propadaju, ili bivaju odbačeni, prezreni i zaboravljeni, u zemlji koja nema sjećanja nego je sve u njoj zaborav, divljina i hajdučko arlaukanje? Zar ne živi u zemlji koja sve dublje tone u mrak i zaostalost, gdje se politički plenumi danima prenose preko televizije (televizor iznad šanka i sad je emitirao takav neki žalosni ritual), tako da svi vide kakvi nas ljudi vode i kako nam nema spasa? Zar ne caruju u toj zemlji štrajkovi, mitinzi, najniže strasti, čista iracionalnost i mrak? I što bi tu, u takvoj zemlji i među takvim ljudima (koji, ako nisu divlji i glupi, onda su zdvojni i očajni) mogao značiti jedan Osman, jedan cjeloviti Osman?

                                                                                                                                       Koraljna vrata

 

  :: opširnije :: 

Tony Wagner

Mi smo samo trebali ‘naći’ posao, naša će ga djeca trebati ‘izmisliti’.

(Tony Wagner Harvard University,Cambridge, MA, United States)

  :: opširnije :: 

William Shakespeare

Jer ljubav često malo vrijedne stvari

Zaodijeva u ruho sjajnih čari

I gleda srcem, nemajući vida,

Pa zato slijepa slikaju Kupida.

                                         San ivanjske noći

  :: opširnije :: 

Gustav Krklec

Postoje knjige koje su lako napisane, ali se teško čitaju. Postoje teško napisane knjige koje se ne čitaju lako. No postoje i lako napisane knjige koje se čitaju rado i teško napisane knjige koje se čitaju sa zadovoljstvom.

  :: opširnije :: 

Franz Kafka

Moj strah je sastavni dio mene, a vjerojatno i najbolji dio mene.

  :: opširnije ::